Ko su freelenseri i kako Poreski sistem Republike Srbije gleda na njih?
Pod pojmom “freelenser” se definiše osoba koja nije zaposlena samo u jednoj kompaniji već po određenim poslovima je angažovana na više radnih zadataka bez trajnog ugovora o radu. Ova osoba nije “vezana” za svoje klijente ni ugovorom ni mestom rada.
Najčešća zanimanja freelancera su: grafički dizajner, web dizajner, fotograf, video editing i produkcija, poslovni consultant, programer, novinar, pisac, editor, prevodilac, online nastavnik, korisnička podrška….
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana RS poreski obveznik je svako fizičko lice koje ostvaruje prihode u Srbiji ili inostranstvu.
Pri svakom ostvarivanju prihoda (priliv sredstava na devizni ili dinarski tekući račun) koja imaju karakter zarade (isključuju se ugovori o pozajmicama, ugovori o poklonu, nasledstvu…itd) fizičko lice je dužno da podnese poresku prijavu PP-OPO u roku od 30 dana od datog priliva na računu i da po tom osnovu plati Zakonom propisane poreze i doprinose.
Poreska uprava je izdala podatak da se po ovim prihodima u ovoj godini platio porez u iznosu od samo 0,34%, što predstavlja vrlo mali procenat. Iz ovog razloga je dat rok fizičkim licima da izvrše samoprijavljivanje poreza i doprinosa za prethodnih 5 (pet) godina. Sve posle ovog roka tretira se kao zastarela obaveza.
Oporezivanje ostvarenih prihoda fizičkih lica – primeri i praksa
Za ostvaren prihod fizičko lice ima rok od 30 dana da podnese poresku prijavu PP-OPO na elektronskom portalu e-uprave.
Moramo napomenuti da je za ovu prijavu neophodno imati elektronski sertifikat ili angazovati nekog ko ima elektronski sertifikat i dati mu ovlašćenje za rad na portalu Poreske uprave.
Elektronski sertifikat mozete besplatno dobiti u MUP-u ukoliko imate čipovanu ličnu kartu, ili ga poručiti preko nekih od ovlašćenih servisa (JP POŠTA, HALCOM…itd) uz nadoknadu i rok korišćenja datog elektronskog potpisa.
Za svaki priliv se radi pojedinačna prijava. To dalje znači da ukoliko ste imali više priliva koji imaju karakter zarade, za svaki pojedinačno se podnosi poreska prijava i utvrđuju porezi i doprinosi.
Pitanje je kako definisati stope poreza bez prethodnog ekonomskog znanja? I koji je iznos poreza i doprinosa koji se plaća za svaku upaltu?
U zavisnosti od prirode uplate se definiše da li je to zarada koju fizičko lice ostvaruje u inostranstvu po osnovu ugovora o radu; da li je prihod isplaćen po ugovoru o delu kao ostali ili drugi prihod ili pak o ugovoru o autorskom delu.
Obračun se takođe razlikuje i da li je lice zaposleno već negde (u radnom odnosu kod drugog poslodavca koji mu isplaćuje zaradu) ili je nezaposleno i ovo su mu jedini prihodi.
Na internetu možete pronaći različite kalkulatore za obračune. U nastavku ćemo prikazati primere obračuna i iznose poreza i doprinosa za iznos od 20.000, rsd.
Bruto prihod – prihod isplaćen na tekući račun, preračun se vrši množenjem iznosa uplate sa srednjim kursem NBS na dan uplate
| Obračun ugovora o delu ukoliko je lice nezaposleno | ||
| 1. | Bruto prihod | 20.000,00 |
| 2. | Osnovica za porez (red.br 1 x 20%) | 16.000,00 |
| 3. | Porez (red.br. 2 x20%) | 3.200,00 |
| 4. | Osnovica za doprinose | 16.000,00 |
| 5. | Doprinos za PIO (red.br. 4×25,5%) | 4080,00 |
| 6. | Doprinos za zdravstvo (red. br. 4×10,3%) | 1648,00 |
| 7. | Doprinos za nezaposlenost | 0,00 |
| Ukupni troškovi poreza i doprinosa (red br 3+5+6+7) | 8928,00 | |
| Obračun ugovora o delu ukoliko je lice zaposleno | ||
| 1. | Bruto prihod | 20.000,00 |
| 2. | Osnovica za porez (red.br 1 x 20%) | 16.000,00 |
| 3. | Porez (red.br. 2 x20%) | 3.200,00 |
| 4. | Osnovica za doprinose | 16.000,00 |
| 5. | Doprinos za PIO (red.br. 4×25,5%) | 4080,00 |
| 6. | Doprinos za zdravstvo | 0,00 |
| 7. | Doprinos za nezaposlenost | 0,00 |
| Ukupni troškovi poreza i doprinosa (red br 3+5+6+7) | 7280,00 | |
Kod ugovora o autorskom delu obračun se razlikuje po iznosu normiranih troškova (3 grupe) koji su propisani Zakonom o porezu na dohodak građana. koje ćemo u nastavku navesti.
normirani troskovi 50%.
vajarska dela, tapiserije, umetnicka keramika, keramoplastika, mozaik i viraЕѕ,
umetnicka fotografija, zidno slikarstvo, slikarstvo u prostoru i tehnikama:
freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete;
kostimografija, modno kreatorstvo, umetnicka obrada tekstila
normirani troskovi 43%.
za slikarska dela, graficka dela, idustrijsko obilkovanje sa izradom modela i maketa,
sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrasnje arhitekture,
i obradu fasade, oblikovanje prostora, radove na podrucju hortikulture, vršenje umetnickog
nadzora nad izvodjenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanje
prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnicka rešenja za scenografiju,
naucna, strucna , knjiЕѕevna i publicisticka dela, prevodenje, odnosno prevodi, muzicka i
kinematografska dela u oblasti kulture i umetnosti , za izvodjenje umetnickih dela( sviranje,
pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju
i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu.
normirani troskovi 34%.
Za interpretaciju, odnosno izvodenje estradnih programa zabavne I narodne muzike, proizvodnju
fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga
autoska dela koja nisu navedana pod tackama 1 i 2.
Obračun ugovora o autorskom delu se može menjati u zavisnosti od procenta normiranih troškova, radi sveouhvatnijeg prikaza mi ćemo u našem primeru staviti da su normirani troškovi 34%.
| Obračun ugovora o autorskom delu ukoliko je lice nezaposleno pri normiranim troškovima od 34% | ||
| 1. | Bruto prihod | 20.000,00 |
| 2. | Osnovica za porez (red.br 1 x 34%) | 13.200,00 |
| 3. | Porez (red.br. 2 x20%) | 2.640,00 |
| 4. | Osnovica za doprinose | 13.200,00 |
| 5. | Doprinos za PIO (red.br. 4×25,5%) | 3366,00 |
| 6. | Doprinos za zdravstvo (red. br. 4×10,3%) | 1359,60 |
| 7. | Doprinos za nezaposlenost | 0,00 |
| Ukupni troškovi poreza i doprinosa (red br 3+5+6+7) | 7365.60 | |
| Obračun ugovora o autorskom delu ukoliko je lice zaposleno pri normiranim troškovima od 34% | ||
| 1. | Bruto prihod | 20.000,00 |
| 2. | Osnovica za porez (red.br 1 x 34%) | 13.200,00 |
| 3. | Porez (red.br. 2 x20%) | 2.640,00 |
| 4. | Osnovica za doprinose | 13.200,00 |
| 5. | Doprinos za PIO (red.br. 4×25,5%) | 3366,00 |
| 6. | Doprinos za zdravstvo | 0,00 |
| 7. | Doprinos za nezaposlenost | 0,00 |
| Ukupni troškovi poreza i doprinosa (red br 3+5+6+7) | 6006,00 | |
I nakon ovih obračuna ostaje samo prikaz obračuna ugovora o radu ukoliko prihod fizičkog lica predstavlja ličnu zaradu koja se ostvaruje.
Ukoliko je prihod fizičkog lica po ugovora o radu, poslodavac je dužan da za njega obračunava i plaća poreze i doprinose po ugovorenoj zaradi iz ugovora o radu.
Doprinosi po osnovu ugovora o radu se ne mogu isplaćivati manje od najniže propisane osnovice doprinosa koja je trenutno 25.801,00 rsd, ni više od najviše propisane osnovice doprinosa 368.590,00 rsd.
U nastavku ćemo prikazati obračun zarade ukoliko je ugovorena neto 32000,00 rsd.
| Obračun ugovora o radu | ||
| 1. | Bruto zarada (I) | 43.324,00 |
| 2. | Porez | 2702,00 |
| 3. | Doprinos za PIO | 11047,00 |
| 4. | Doprinos za zdravstvo | 4462,00 |
| 5. | Doprinos za nezaposlenost | 325,00 |
| Ukupni troškovi poreza i doprinosa (red br 2+3+4+5) | 18536,00 | |
| 6. | Neto zarada | 32000,00 |
| 7. | Ukupni troškovi zarade (6+7) | 50537,00 |
Status slobodnog umetnika i samooporezivanje
Kao dosta nejasan pojam u definisanju poreskih obaveza predstavljaju lica koja su slobodni umetnici i oporezivanje tih lica. Samostalni slobodni umetnici plaćaju doprinose po rešenju Poreske uprave a u skladu sa članom 57. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Na kraju godine prijavljuju prihod ostvaren iz svoje umetničke delatnosti i po njemu plaćaju porez.
Međutim, ako to lice ostvaruje prihode koji nisu iz oblasti njihove umetničke delatnosti tada su u obavezi da obračunaju i plate poreze i doprinose (sve sem zdravstva – jer doprinos za zdravstvo već plaćaju kroz rešenje Poreske uprave) na tako ostvareni prihod.
U prilog tome govori i Mišljenje Ministartsva finansija br. 011-00-380/2014-04 od 10.07.2014.godine, koje se doduše odnosi na angažovanje slobodnog umetnika po osnovu ugovora o delu, ali se osnovni zaključak može primeniti na vas. A on glasi:
Okolnosti da samostalni umetnik … po osnovu prihoda od samostalnog obavljanja umetničke delatnosti doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća po rešenju nadležnog poreskog organa, ne isključuje obavezu obračunavanja i plaćanja po odbitku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu prihoda koje ostvari od obavljanja aktivnosti koja ne spada u oblast umetničke delatnosti.
Mišljenje se tiče radnog angažovanja slobodnog umetnika kao člana određene komisije.
Oporezivanje se vrši isto kao u prethodnim primerima, u zavisnosti da li je obračun ugovora o delu ili autorskog ugovora.
Kaznene odredbe
Članom 177 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisane su kazne nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave, neobračunavanje, neplaćanje i neblagovremeno plaćanje poreza.
Stav 1 istoimenog člana glasi: “Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.”
Članom 225 Krivičnog zakonika propisana je kazna za krivično delo poreske utaje:
- “Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
- Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom.
- Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi petnaest miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.”
Registrovanje svog preduzeća kao rešenje za smanjenje poreskih dažbina?
Pitanje koje se nameće je da li je jednostavnije “legalizovati” svoj posao kroz registraciju preduzetničke radnje ili d.o.o. preduzeća radi smanjivanja obaveza poreza i doprinosa.
Odgovor na ovo pitanje leži najviše u obimu i iznosu mesečnih primanja koje svako fizičko lice ima.
Ukoliko prihodi nisu redovni svakog meseca, ili su u vrlo malim iznosima osnivanje pravnog lica neće doneti željenu uštedu.
Svaka od pravnih formi ima svoje prednosti i nedostatke. U nastavku ćemo opisati razliku između osnivanja preduzetničke radnje i d.o.o. kao i obaveze koje ima svaka od ovih pravnih formi.
Počećemo od odgovornosti i obaveza koje nosi svaka od pravnih formi.
Preduzetnik za sve svoje obaveze odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom. U slučaju dugovanja za poreze i doprinose odgovara i imovinom svih svojih punoletnih članova domaćinstva. (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana)
DOO za svoje obaveze ne odgovara ličnom imovinom vlasnika, već isključivo imovinom pravnog lica – datog preduzeća. U slučaju da osnivač koristi imovinu DOO za svoje lične potrebe, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti)
Minimalan osnivački ulog prilikom osnivanja DOO je 100 dinara, ovaj iznos je potrebno uplatiti pre podnošenja dokumentacije za registrovanje pravnog lica. Kod osnivanja preduzetnika nema potrebe ili obaveze za upisivanje osnivačkog uloga. Naš je savet da ovaj ulog bude iznad zakonskog limita od 100 dinara, jer taj iznos predstavlja kapital društva sa kojim će ono u nekom momentu moći da raspolaže.
Pre podnošenja dokumentacije za registraciju potrebno je odlučiti se za naziv preduzeća kao i sedišta za obavljanje poslovne delatnosti.
Preduzetnik u svom poslovnom imenu obavezno mora da ima iskazano vlastito ime i prezime, a može ali i ne mora imati naziv dok DOO u poslovnom imenu je obavezno ima naziv bez iskazanog imena i prezimena osnivača.
Naš savet je da prvo proverite na sajtu APR-a raspoloživost Vašeg naziva (da ga nije već neko zauzeo) jer će zbog istog naziva registraciona prijava biti odbijena, ili da rezervišete ime na APR-u ako ne želite da rizikujete.
Pre podnošenja prijave potrebno je da imate potpisan ugovor o zakupu za sedište preduzeća na kojoj će adresi biti registrovano. Ovo se odnosi i na preduzetnika i na DOO, dok se javlja razlika jedino pri otvaranju izdvojenih prostorija. Ako ih preduzetnik registruje, potrebno je da ih prijavi APR-u, dok DOO nema tu obavezu sve dok ne organizuje ogranke, kada je potrebno da prijavi te ogranke u APR-u.
Izabir pretežne delatnosti je isti. Lista svih delatnosti je definisanisana klasifikacijom delatnosti. Klasifikacija delatnosti (2010. godina) – Uredba o klasifikaciji delatnosti (Službeni glasnik RS 54/2010, 04.08.2010. godine)
Preduzetnik ima opciju davanja ovlašćenja za poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (ovo se najviše radi kada preduzetnik želi da ostvari pravo na bolovanje), dok DOO može imati jednog ili više direktora.
Sam postupak registracije kada ste prikupili svu potrebnu dokumentaciju je dosta jednostavniji kada se osniva preduzetnička radnja.
Kod registracije, kasnijih promena i gašenja pravnog lica preduzetnik nema obavezu da dostavlja bilo kakve akte ili dokumentaciju dok kod DOO-a postoje takve obaveze. Kada se radi izmena osnivačkog akta DOO-a obavezna je overa kod državnih organa.
Takse koje se plaćaju su niže za preduzetnike i aktuelni iznos taksi se možu videti na sajtu APR-a pod sekcijom naknade.
U slučaju da je osnivač pravnog lica strano lice, za otvaranje preduzetničke radnje je potrebno da ima boravišnu i radnu dozvolu, dok kod osnivanja DOO osnivač može biti i strano fizičko i strano pravno lice i nije potrebno da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.Razlika se javlja kod oporezivanja.
Preduzetnici odabrati da budu oporezovani paušalno, dok za DOO ne postoji ta mogućnost.
Paušalno oporezivanje znači da vam poreska uprava propisuje fiksni iznos poreza i doprinosa koji plaćate i u tom slučaju Vam nije potreban knjigovođa, osim ako nemate zaposlene radnike. Treba voditi računa da samo određene delatnosti mogu biti paušalno oporezovane i da paušalno oporezivanje može da se odnosi samo na ostvaren promet ispod 6 miliona dinara na godišnjem nivou. Preduzetnici koji su paušalno oporezovani ne mogu biti u sistemu PDV-a. U slučaju da se pređe dozvoljeni iznos od 6 miliona dinara prometa, potrebno je preći na sistem dvojnog knjigovodstva.
Na sajtu poreske uprave se može pronaći paušalni kalkulator gde možete upisom šifre delatnosti, adrese na kojoj će se obavljati delatnost kao i godinom rođenja preduzetnika doći do okvirnog iznosa poreza I doprinosa po godinama.
https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html
Preduzetnici koji se opredeljuju za vođenje dvojnog knjigovodstva I plaćanja na ovaj način poreza I doprinosa, mogu da se opredele da se isplaćuju ličnu zaradu ili da se oporezuju na osnovu ostvarene neto dobiti u poreskom bilansu, što čini isplatljiviju varijantu ukolilko se ostvaruje mala dobit.
DOO mora voditi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.
I preduzetnik i DOO imaju opciju da se prijave u sistem PDV-a. Ukoliko DOO ili preduzetnik ima promet veći od 8 miliona dinara godišnje, tada imaju zakonsku obavezu da budu u sistem u PDV-a.
Dobit predstavlja razliku između prihoda i rashoda, kod oba pravna lica. Ova dobit se oprezuje porezom na dobit. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.
Ukoliko se na godišnjem nivou želi izvršiti isplata ostvarene dobiti u prethodnim godinama preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, dok DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.
Osvrtom na doprinose potrebno je naglasiti da doo ne mora plaćati socijalne doprinose. Jedini je izuzetak ako je osnivač u pravnom licu takođe i direktor DOO, tada mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.
Preduzetnik koji želi da iskaže, obračuna i isplati ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, ali u slušaju da prijavi ličnu zaradu kod poresku prijavu koja se podnosi elektronski u obavezi je da plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenom neto dohodku – dobiti pre oporezivanja, iz poslovanja.
U slučaju da je osnivač DOO – direktor, koji je zaposlen u drugom preduzeću ne plaća doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO. Isto se odnosi i na preduzetnika.
U slučaju da želite da izvšite promene to je moguće kroz popunjavanje obrazaca koji se nalaze na sajtu APR-a. Sve promene su moguće (promena adrese, poslovnih podataka, naziva, delatnosti…) razlika se javlja u jedino kada želi da se promeni pravna forma. Preduzetnik ima pred sobom mogućnost da se preregistruje u DOO u jednom momentu, dok DOO nema mogućnost prelaska u pravnu formu u preduzetnika. Takođe, DOO može izvršiti spajanje, podelu ili promenu vlasnika, dok preduzetnik to ne može.
Preduzetnik ima mogućnost da privremeno ili neograničeno prekine delatnost, gde mu se zaustavljaju sve obaveze koje teku dok DOO ne može.
Ukoliko preduzetnik želi da se izbriše iz registra potrebno je da podnese dokaze o izmirenim obavezama iz nadležne poreske uprave, kao i lokalne poreske uprave.
DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja. Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiti meseca.
Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.
Bitna razlika je u kaznama za prekršaje. Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.
Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.
Za rad sa fizičkim licima obavezno je evidentiranje prometa preko fiskalne kase. Delatnosti koje su izuzete iz ovog pravila su propisane Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (Sl. Glasnik RS, br 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013, I 100/2014)
Zaključak
Ukoliko ste lice koje je primalo ove prihode prethodnih godina i niste sigurni koje su Vaše obaveze, ili planirate da otvorite svoje preduzeće budite slobodni da nam se obratite putem maila [email protected] ili na broj telefona 060-04-75-182.
