Svi Vi, koji se bavite trgovinom, da li na veliko ili na malo, kao i pružaoci usluga i proizvođači trebali bi da se upoznate sa novim izmenama Zakona o trgovini.
Šta nam to novi Zakon donosi? Koje su najznačajnije izmene? Šta je potrebno izmeniti u poslovanju? – na sva ova pitanja ćete dobiti odgovor u nastavku.
Zakon o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019) definiše trgovinu kao privrednu delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti.
Trgovina se obavlja kao:
1) trgovina na veliko i
2) trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.
Kroz članove 11. do 23. su bliže definisane svaka od trgovina.
Ono što je posebno privuklo pažnju su članovi Zakona koji definišu tehničke uslove za obavljanje delatnosti kao i isprave koje prate robu.
Citiraćemo član 29. istog Zakona koji definiše isprave o robi:
“Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.
Trgovac je dužan da poseduje i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima.
Isprave iz ovog člana mogu biti u originalu ili kopiji.
Isprave mogu imati formu elektronskog dokumenta. “
Molimo sve trgovce da prekontrolišu isprave koje dobijaju od svojih proizvođača i usklade ih sa zakonskim propisima.
U sledećem članu Zakona je definisano da je potrebno da se vodi evidencija prometa robe.
To znači da je svaki privredni subjekat dužan da vodi evidenciju robnog knjigovodstva i stanja zaliha na dan, i to za svako prodajno mesto posebno.
Svaki trgovac je dužan da na vidnom mestu istaknu svoju adresu, matični broj, kao i poslovno ime. Pored ovoga je potrebno jasno navesti radno vreme svakog prodajnog objekta. U slučaju promene radnog vreme, potrebno je vidno istaći odluku o izmeni istog.
Roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju. Kako je definisano članom 34. Deklaracija sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana.
Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.
Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
Pored deklaracije kao novost se javlja da svaka roba u maloprodajnom objektu mora posedovati mašinski čitljivu oznaku (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Za svu robu koja se prodaje potrebno je vidno istaći cenu koja može biti izražena samo u dinarima. Ukoliko se u istom prostoru nalazi i maloprodajni i veleprodajni objekat potrebno je vidno istaći obe cene.
Ovim Zakonom su jasno kroz članove 36., 37. i 38 definisane opcije oglašavanja akcija i popusta koje možemo na svakom koraku sresti. To znači da je jasno definisana rasprodaja, sezonsko sniženje ili akcijska prodaja. Za svaku od ovih potrošačkih podsticaja, potrebno je jasno definisati prethodnu cenu kao i novu prodajnu cenu. U slučaju rasprodaje trgovac je u obavezi da posebno odvoji robu koju nudi ovim putem, kao i da do kraja rasprodaje ne nabavlja nove količine ove robe. Sezonsko sniženje se može vršiti 2 puta godišnje i to u periodu između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula. Dok akcijska prodaja može trajati najduže 31 dan na određenu robu.
Pored ovoga su prvi put u Zakonu definisani vaučeri za kupovinu kao i njihovo evidentiranje. Na svakom vaučeru je bitno navesti iznos vaučera kao i vremenski period korišćenja istog.
Usklađivanje se ovim odredbama je 01.01.2020. godine. Ukoliko Vas zanima više o ovom Zakonu kao i kaznenim odredbama koje su propisane istim možete pročitati na https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html
